Нетко бјеше Страхинићу бане, Бјеше бане у маленој Бањској, У маленој Бањској крај Косова, Да такога не има сокола.
Једно јутро бане подранио, Зове слуге и к себе призивље: "Слуге моје! хитро похитајте, "Седлајте ми од мегдана ђога, "Окитите, што љепше можете, "Опашите, што тврђе можете; "Јел ја, ђецо, мислим путовати: "Хоћу Бањску оставити града, "Мислим ђога коња уморити "И у гости, ђецо, одлазити, "У тазбину у била Крушевца, "К милу тасту старцу Југ-Богдану, "Ка шурева девет Југовића; "Тазбина ме та жељкује моја."
Једно јутро бане подранио, Зове слуге и к себе призивље: "Слуге моје! хитро похитајте, "Седлајте ми од мегдана ђога, "Окитите, што љепше можете, "Опашите, што тврђе можете; "Јел ја, ђецо, мислим путовати: "Хоћу Бањску оставити града, "Мислим ђога коња уморити "И у гости, ђецо, одлазити, "У тазбину у била Крушевца, "К милу тасту старцу Југ-Богдану, "Ка шурева девет Југовића; "Тазбина ме та жељкује моја."
Господара слуге послушаше, Те сокола ђога оседлаше, Опреми се Страхинићу бане, Уд'ри на се дибу и калифу, Поноситу чоху сајалију, Што од воде чоха црвенија, А од сунца чоха руменија;
Окити се један Српски соко, Па посједе ђога од мегдана, Одмах пође, у тазбину дође, У тазбину у била Крушевца, Ђе од скоро царство постануло, А виђе га старац Југ Богдане, И виђе га девет милих шура, Соколова девет Југовића, Мила зета једва дочекаше, У наруче зета загрлише, Вјерне слуге коња прифатише, Зета воде на френђију кулу, Код готове совре засједоше, Те господску ријеч бесјеђају; Навалише слуге и слушкиње, Неко двори, неко вино служи.
Доке тако изредили били, Дуго било и вријеме прође, И задуго бане зачамао; Но да видиш јада изненада! Једно јутро, кад огрија сунце, Мезил стиже и бијела књига Баш од Бањске од малена града, Од његове остарјеле мајке, Бану књига на кољено паде, Кад разгледа и проучи књигу, Ал' му књига доста грдно каже, Књига каже, ђе га куне мајка: "Ђе си, сине, Страхинићу бане? "Зло ти било у Крушевцу вино! "Зло ти вино, несретна тазбина!
"Виђи књигу, нечувених јада! "Из убаха једна паде сила, "Турски, сине, од Једрене царе, "А цар паде у поље Косово, "А цар паде, доведе везире, "А везире, несретне већиле. "Што је земље те облада царе, "Сву је Турску силу подигао, "У Косово поље искупио, "Притискао све поље Косово, "Уватио воде обадвије:
"Покрај Лаба и воде Ситнице "Све Косово сила притиснула. "Кажу, сине, и причају људи: "Од мрамора до сува јавора, "Од јавора, сине, до Сазлије, "До Сазлије на ћемер ћуприје, "Од ћуприје, сине, до Звечана, "Од Звечана кажу од Чечана, "Од Чечана врху до планине "Турска сила притисла Косово.
"Под број, сине, на тефтере кажу "Но у цара сто хиљада војске "Некаквога царева спахије, "Што имају по земљи тимаре "И што једу љеба царевога "И што јашу коње од мегдана, "Што не носе по млого оружа, "До по једну о појасу сабљу;
"У Турчина, у Турскога цара, "Кажу, сине, другу војску силну "Огњевите јањичаре Турке, "Што Једрене држе кућу билу, "Јањичара кажу сто хиљада; "Кажу, сине, и говоре људи "У Турчина трећу војску силну "Некакога Туку и Манџуку, "А што хуче, а што грдно туче. "У Турчина војске свакојаке, "У Турчина једну кажу силу, "Самовољна Турчин-Влах-Алију, "Те не слуша цара честитога, "За везире никад и не мисли, "За цареву сву осталу војску "А колико мраве по земљици;
"Такву силу у Турчина кажу; "Он беза зла, сине, проћи не шће, "Не шће с царем, сине, на Косово, "Окренуо друмом лијевијем, "Те на нашу Бањску ударио, "Те ти Бањску, сине, ојадио "И живијем огњем попалио, "И најдоњи камен растурио,
"Вјерне твоје слуге разагнао, "Стару мајку твоју ојадио, "Са коњем јој кости изломио, "Вјерну твоју љубу заробио, "Одвео је у поље Косово, "Љуби твоју љубу под чадором, "А ја, сине, кукам на гаришту, "А ти вино пијеш у Крушевцу! "Зло ти вино напокоње било!"
Што бијаше ришћанске господе, Посједаше, те пијаху вино: Уврх совре стари Југ Богдане, С десне стране уза рамо своје Сједе зета Страхинића бана, И ту сједе девет Југовића, Низа совру остала господа; Ко л' је млађи, двори господаре. Но бијеше то девет шурњаја, Но шурњаје дворе упоредо, Дворе свекра силна Југ-Богдана, И двораху своје господаре, А највише зета поносита; А слуга им једна вино служи, Служи вино једном купом златном.
